VIC DANA: Perverzija

Zatraži učiteljica od sve djece da napišu po neku riječ stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao.

• Hajde Perice! – proguta učiteljica knedlu.

• PERVERZIJA – izvali Perica.

• Dobro – prekine ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš nijednu bezobraznu reč, kao što inače umiješ.

• Važi – kaže Perica. Zamislite dvije žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih udata?

• Pa… – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju kaže – Ona koja ga grize.

• Ne! – kaže Perica – udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Penzija
Dođe Mujo kući i sa vrata saopštava ženi novost:

• Fato, jesi li čula za novi zakon? Žena koja rodi četvoro djece dobija penziju!

• Šta veliš, penziju? A mi samo troje imamo!

• Jašta, bolan, kasno je da pravimo četvrto. Nego, imam ja vanbračnog sina. Hoćeš da ga dovedem, pa bi nam bilo četvrto?

• Idi dovedi! – pristane Fata.

Ode Mujo i uskoro dovede svog sina, ali kod kuće zatekne samo Fatu.

• Bolan, Fato, gde su djeca?

• Došli ljudi i odveli svoje!

Diplome jeftino
Stoji Ciga ispred fakulteta i viče na sav glas:

– “Dipljome, jeftino dipljome, samo 1000 euri!”

Nakon nekog vremena priđe mu student i pita:

– “Može li za 800?”

A Ciga malo misli, misli… pa ispali:

– “Paaaaa, može, al’ ću morati da te malo propitam.”

Indijanci odu kod vrača da ga…
Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.

– Jaka i hladna. – kaže on.

Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.

– E, ova će da bude stvarno žestoka! – kaže on.

Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:

– Dođite sutra.

Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:

– Kakva će zima da bude?

– Jako duga i jako hladna.

– Kako znaš? – upita vrač.

– Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Lokalni poziv
Pita Tuđman đavola:

Jel mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu.

– Može – odgovori đavo.

Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara.

– Nema problema. Reče Tuđman i plati.

Čuje to Sadam pa i on upita:

– Mogu li i ja da nazovem Bagdad? Ovi moji imaju probleme, pa me zanima kako ih rešavaju.

– Može, ali će te to koštati 2 miliona dolara. – Kaže đavo.

Sadam završi razgovor i plati.

– To je sve čuo Milošević pa upita đavola: – A jel mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo, da li se popravio standard i mnogo toga još.

– Može. – Reče đavo.

Kad je završio razgovor Milošević upita: – Koliko treba da platim?

– Ništa. – Odgovori đavo.

– Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva, a ja ništa.

– Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.