Progovorila bivša žena ruskog milijardera Romana Abramoviča: Naš život je bio kao u zlatnom kavezu, čuvali su nas ruski i britanski obaveštajci (FOTO)


Bivša žena ruskog milijardera Romana Abramoviča, Irina, dala je prvi intervju nakon razvoda i analizirala svoju decu, njen džet set život i kako je njihov brak izgledao.

Irina Abramovič (51) je bivša stjuardesa i udala se za ruskog tajkuna 1991., a razvod je usledio 2007. godine i bio je strogo čuvana tajna.

Ona je dala prvi intervju 11 godina nakon razvoda za Ruski Tatler i govorila je o tome da je ponosna na svoju decu.

Ispričala je da posle razlaza sa Abramovičem i dalje bogato živi, putuje svetom i svoju privatost krije daleko od očiju javnosti, kao i da je duboko religiozna.

Njih dvoje nikada nisu rekli ružnu reč jedno o drugom nakon razvoda. Izvor blizak nekadašnjim supružnicima kaže da su oni ostali u prijateljskim odnosima.

Pored troje dece sa Irinom, Roman Abramovič ima još dvoje dece sa Dašom Zukovom od koje se takođe razveo.

Kako Ruski Tatler prenosi, sva Romanova deca su prijatelji i često provode vreme zajedno sa ocem.

Ana (26) je diplomirala filozofiju na Kolumbijskom univerzitet, Arkadi (25) ima uspešan privatan biznis, a Sofija (21) diplomnirala je na jednom londonskom univerzitetu i ona se bavi jahanjem.

Arina (17) planira da upise veterinu u Australiji i Ila (16) studira u Londonu, a njih Roman ima sa Dašom.

ŽIVOT PRE ROMANA I SA NJIM

Irina je odrastala u siromaštvu za vreme Sovjeta, a njen otac je umro kada je ona imala samo dve godine.

Zajednički život Romana i nje mogao se porediti sa životom u zlatnom kavezu sa obezbeđenjem koje je radilo za ruske i britanske obaveštajce.

Danas, umesto izlazaka u javnost, Irina preferira okupljanja i žurke u svojoj kući, a kada izlazi onda je to uglavnom crkva, pozorište ili muzej.

Njena sfera interesovanja su – deca, odnos sa bogom, bliski prijatelji i putovanje i upoznavanje sa raznim kulturama.

Ona se posvetila religiji, pazi šta jede i vodi se krilaticom – mi smo ono u šta verujemo.

Putujući svetom kaže da nastavlja avanturu koju je počela sa svojim mužem na jahtama i skupim brodovima, ali je to danas nekako drugačije.

Inspirisana je ljudima koje upoznaje, kulturama i svima razlikama između njih i sebe.

Ona je na pitanja novinara zašto na Instagramu ne eksponira svoj život, odgovorila jednostavno.

– Ne razumem zašto većinu ljudi zanima i najsitniji detalj mog života. Nije važno za druge šta sam obukla, gde jedem i ko su moji prijatelji – objasnila je Irina.

Univerzitet u Mančesteru proučava Srbe: Svi su se zatvorili u kuće kad je bilo pomračenje

Lažne vesti o opasnostima koje može da izazove pomračenje Sunca su dovele do toga da se 1999. godine, Srbi zatvore u kuće i da ne izlaze napolje dok “opasnost” ne prođe.

Čak su i vlasti savetovale svoje građane da budu u zatvorenom prostoru.

Istoričar dr Vlarimir Janković sa Univerziteta u Mančesteru kaže da su se skoro svi Srbi krili u podrumima, skloništima i zamračenim sobama, dok je ostatak Evrope posmatrao ovu čudesnu pojavu.

Mediji su izveštavali da su ljudi u opasnosti iako nose naočare za sunce. Oni su upozoravali građane da kao posledica pomračenja može da usledi svrab, hipertenzija i često mokrenje.

Zbog toga je jako malo ljudi boravilo napolju tog dana, ali na kraju se ispostavilo da su sve te informacije bile lažne.

Prema rečima dr Jankovića, panika je nastala i zbog jednog članka u srpskim novinama koji je isticao da bi ljudi mogli da oštete vid ako posmatraju pomračenje kroz naočare za sunce.

Neki mediji su ukazivali na opasnost po zdravlje Srba, a bilo je reči da će ovo pomračenje uticati i na političku sudbinu zemlje, prenosi phys.org.

Danima pre pomračenja, građani su bili izloženi medijskoj oluji o tome koliko je ovaj pojava štetna i da predstavlja pretnju po ljudsko zdravlje.

Rad dr Jankovića govori upravo o ovoj temi.

– Iako je apsurdno da je pomračenje sunca izazvalo toliku paniku, sasvim je razumljivo da su Srbi, koji su preživeli deceniju “straha, terora i nenormalnosti”, bili posebno osetljivi na ovaj rizik.

Odluka vlade Slobodana Miloševića je bila da izda ovo lažno upozorenje kao rezultat mišljenja koja su se bazirala na verovanju drugih. To je lekcija za sve nas: danas je mnogo veća cirkulacija informacija i sve je složenije, sa većim brojem medija i sa pojavom društvenih mreža.

Lažne vesti su stvorili sliku da Srbiji 1999. godine preti veliki rizik, a lažne vesti nastavljaju da utiču na ljude i danas – ističe on.